Posmatram te.. Kako umesh da budesh srecjan.. Pa to je chudo jedno.. I radujem se .. Dok te gledam kako otkrivash nove svetove.. Korachash kao da nikad nisi pre.. Pochinjesh da lichish na mene, priznajem.. I mogu samo da smeshim se.. Jer prepoznajem to i u sebi.. Te osmehe i iskrice.. Znam, “zatvor” ti nimalo ne prija.. I kako bi, kada si suvishe dugo u njemu.. Nisi ti za to.. Od druge si sorte.. To je ipak za neke izdrzljivije.. Iako ti to ne zelish da priznash.. Kao, mushkarchina si.. Mislish da te taj zid brani.. Teshko.. Samo te udaljava od tebe samog, kao i sve ostale.. Zaista ti zelim sve najbolje.. Mada znam da si nepoverljiv.. Ni sebe u dobro ne mozesh da ubedish.. Kako cjesh tek onda meni da verujesh.. Jer, ti se u stvari bojish da budesh srecjan.. Nisi navikao, ne znash shta je to.. Sve je to novo za tebe, sve ovo shto ti nudim.. A opet plashish se da se ne razocharash po ko zna koji put.. Da cje opet boleti, kao shto je bolelo i pre.. Meni je vishe svejedno.. Ko cje, koga i zashto da povredi.. Samo znam da ne zelim da odustanem.. Bilo da vredish toliko ili ne.. Ne zelim kasnije da se kajem.. Shto nisam pokushala ili spoznala.. Uostalom shta imam da izgubim.. Vreme?.. Pa, ono je nishtavno.. Vazda bilo i ostalo.. Ljude? Mozda.. Ali i ti spadash medju njih.. Tako da cju biti na istom.. Neverovatno je koliko se trudish da me odgovorish.. I ne uspevash.. Jer, taj mali crv zelje i potrebe proradi u tebi bash kad pochnem da se udaljavam.. Pa ti od straha da ne izgubish, pochinjesh opet sve da podgrevash.. A meni je tako malo potrebno.. Josh chachkash, zato shto znash da je inat moja boljka.. Privlachish i odbijash, jer je to jedini nachin koji znash.. Samo, dokle cje to da traje.. Ne znam.. Trenutno nam tako odgovara.. U stvari, chini mi se da vishe odgovara tebi.. Znash i sam zbog chega.. Meni, zato shto se josh nisam pronashla.. Tebi, zato shto nisi zadovoljan onim shto imash.. He, chudni smo mi ljudi.. Ti i ja.. Nikad zadovoljni.. Uvek zeljni, gladni.. igre.. Ali, neopushteni, stegnuti i plashljivi.. Zelimo toliko toga, a nemamo hrabrosti.. Smeshni smo, zar ne..

E, pa zbog toga.. Ja odluchih umesto tebe.. da ne bude vishe tako.. Da se neshto promeni.. Jer svaka igra ima svoj kraj.. Ili bar logichan nastavak.. I zato.. Bez obzira na sve.. Ono proshlo ili buducje.. Javno ti obecjavam da cju ti uvek biti prijatelj.. Zato shto zasluzujesh.. Shto si mi drag.. i dobar.. I uvek cjesh biti..

Zato, ne stidi se.. I ne boj se..

Pruzi mi ruku..

Ma, nek’ ide zivot..